Река Тара, позната као „Суза Европе“, исклесала је током миленијума кањон који је данас признат као најдубљи у Европи и други најдубљи у читавом свету, одмах иза Гранд Кањона у Сједињеним Америчким Државама. Кањон је дубок преко 1.300 метара, а његова јединствена флора и фауна, као и кристално чиста вода коју можете пити директно из речног тока, чине га једним од највећих природних блага планете. Под заштитом УНЕСКО-а, кањон Таре је уточиште за многе ретке биљне врсте и дивље животиње, пружајући посетиоцима осећај да су закорачили у свет који се вековима није мењао.
За туристе који посећују овај крај са Златибора или из правац Пљеваља, мост на Ђурђевића Тари је главна станица за уживање у невероватним панорамама. Поглед са висине од 172 метра изазива страхопоштовање, док смарагдна боја реке мами погледе са сваког од пет масивних лукова. За љубитеље адреналина, ово место је постало светска дестинација захваљујући зип-лајну, који омогућава лет изнад понора брзинама које заустављају дах. Поред адреналинских атракција, у околини моста налазе се бројни видиковци и планинарске стазе које воде кроз густе борове шуме, нудећи мир и тишину какву само планина може да пружи. Било да долазите због фотографије која ће обићи друштвене мреже, или због духовне потребе да будете у близини моћне природе и светиња попут манастира Светог Архангела Михаила, Ђурђевића Тара ће вас испратити као другачију особу.

Суза Европе – Еколошки бисер света
Кањон реке Таре је много више од географског појма; то је највећи резервоар питке воде у Европи, због чега река заслужено носи име „Суза Европе“. Кањон је дубок 1.300 метара, што га чини најдубљим у Европи. Овде природа није штедела на лепоти – стрме литице прекривене густом шумом црног бора скривају бројне пећине и преко 40 великих водопада. Вода Таре је изузетно хладна и чиста, а њен смарагдно-плави сјај потиче од специфичног састава кречњака кроз који пролази. Овај простор је под заштитом УНЕСЦО-а као светски резерват биосфере, што говори о његовом глобалном значају.

Рафтинг и истраживање кањона
За већину посетилаца, главни разлог доласка у кањон је рафтинг. Спуштање гуменим чамцима низ букове Таре представља врхунац авантуре. Посебно је интересантан део око Ђурђевића Таре, где се могу видети остаци старих манастирских метоха и места где је река најужа и најбржа. Осим рафтинга, овај крај нуди невероватне стазе за пешачење (hiking) које воде до скривених видиковаца са којих се пружа поглед на манастир Светог Архангела Михаила и сам мост. Комбинација моћне реке, високих стана и мира који влада у селу чини овај део кањона јединственим на мапи света.

Флорална ризница и ендемске врсте
Кањон Таре је уточиште за врсте које су на другим местима у Европи давно истребљене. Поред чувеног црног бора, овде се могу наћи ендемски примерци терцијарне флоре. Стене кањона су дом за ретке врсте папрати и лековитог биља које мештани вековима користе за справљање мелема. Микроклима унутар самог кањона је специфична; док је на врховима Дурмитора снег, на самој обали реке може бити пријатна температура, што омогућава бујање вегетације која подсећа на прашумску.

Букови и брзаци – анатомија реке
Рафтинг кроз кањон није само вожња чамцем, већ упознавање са снагом природе. Сваки бук (брзак) има своје име и своју причу. "Лазин камен" је једно од најопаснијих и најлепших места, где се река нагло сужава и добија на снази. Пролазак кроз ове делове захтева вештину искусних скипера, од којих су многи потомци старих сплавара који су Таром пловили на балванима. Осим рафтинга, кањон нуди и скривене пећине које још увек нису до краја истражене, а за које народна предања кажу да су биле збегови током векова ропства. У тишим деловима кањона, где се река смирује, често се могу видети јата пастрмке, што је најбољи доказ о квалитету и чистоћи воде коју називамо „Европском Чесмом“.

Ова нетакнута природа, коју данас називамо светским резерватом биосфере, вековима је била дом монасима-преписивачима. Тишина кањона Таре није била само природни феномен, већ најбоље окружење за молитвени тиховање и чување писмености у тешким временима. Посета кањону није потпуна без уласка у порту манастира Архангела Михаила где се хук Таре најлепше чује.