Манастир Светог Архангела Михаила
Добродошли у Православна Пљевља!
Вратите се душом испуњени, или останите мирни
Христос воскресе!
Свето сабрање под окриљем Архистратига Михаила
Позивамо верни народ на заједничку молитву под сводовима нашег храма. У миру и тишини кањона Таре, Света Литургија се служи сваке недеље и празником са почетком у 08:00 часова. Придите да у евхаристијској радости, уз благослов Светог Архистратига Михаила, заједно узнесемо молитве Господу.
Манастир Светог Архангела Михаила
Манастир Светог Архангела Михаила
Манастир Светог Архангела Михаила смештен је на десној обали реке Таре у селу Ђурђевића Тара, засеоку Луке, удаљен око један километар низводно од Великог моста. Манастир је саграђен у 15. веку, срушен крајем 19 вијека.
Његова црква саграђена је уз стрму осојну падину кањона. Kроз своју бурну и богату историју, овај значајни духовни центар посебно је био познат и по томе што је у њему дуго радила преписивачка школа која је богослужбеним књигама снадбевала како Манастир Довољу тако и бројне, много удаљеније, православне богомоље.
Манастир Ђурђевића Тара удаљен око један километар низводно од Великог моста. Стотинак метара благом терасом одвојен је од реке Таре, a посвећена је Св. Арханђелу Михаилу по коме и сам манастир носи име.
Чувари писмености у кањону Таре
У 16. веку манастир је био чувен по својој преписивачкој школи. Овде су монаси, скривени у кањону, вековима ручно преписивали и украшавали богослужбене књиге. Тако је манастир Светог Архангела Михаила постао један од најважнијих центара српске писмености и духовности у овом делу Рашке области
Манастир Ђурђевића Тара
Манастир Ђурђевића Тара
Историјат манастира
Пролазећи пљеваљским крајем, руски конзул у Сарајеву, Александар Ф. Гиљфердинг, приликом посете манастиру Св. Архангела Михаила у Тари, 1857. године преписао је један натпис у коме је забележено да је за време игумана Теодора, 1591. године обновљена већ запустела црква. Помиње и попа Страхињу из Будимље, да је те исте године живописао обновљену цркву.
Манастир је више пута рушен и обнављан. Запустелог га је затекао и поменути руски конзул. Последњи пут је страдао у време херцеговачког устанка 1875. године од стране Турака.
Овај значајни духовни центар посебно је био познат по томе што је у њему дуго радила преписивачка школа, која је богослужбеним књигама снабдевала, како манастир Довољу, тако и бројне друге православне светиње. Извор из 1591. године забележио је податак да је те исте године, трудом игумана Теодора преписан један Апостол, а 1600. године и један молебник. Такође се помиње да је 1711. године у овом манастиру ђакон Василије Пивац преписивао књиге. Када је Гиљфердинг боравио у запустелом манастиру наишао је на велики број вредних књига и то у јако лошем стању, те је један значајан део понео са собом а који је данас похрањен у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу, заједно са књигама из манастира Довоље.
Задња обнова манастирске цркве започета је 1996. а окончана 2000. године када је завршено прекривање кровне конструкције оловним плочама.
